MEDIJACIJA


 

Pred Osnovnim sudom u Trsteniku u toku je postupak organizovanja postupka medijacije.

Na ovoj stranici možete se informisati o pravnoj prirodi i značaju medijacije.

U cilju povećanja efikasnosti pravosuđa Republike Srbije, zasnovane na međunarodnim standardima, ašto je preduslov za pravo stranke na brzop i pravično suđenje Viši sud u Kruševcu želi da Vam kao strankama koji se pojavljujete pred sudom pruži mogućnost da Vaš spor rešite, brže, jednostavnije i jeftinije u postupku MEDIJACIJE.

MEDIJACIJA je najčešće primenjivan postupak za alternativno rešavanje postupaka u svetu. Podrazumeva postupak u kojem neutralna osoba - medijator pomaže strankama kroz dogovaranje i pregovaranje da pronađu sopstveno rešenje i dođu do sporazuma koji će rešiti njihove sporne odnose i biti prihvatljiv za obe strane.

Sva dokumenta u vezi postupka medijacije možete naći na internet stranici (www.medijacija.rs).

NAČELA MEDIJACIJE

DOBROVOLJNOST - Da bi se predmet uputio u postupak medijacije neophodna je izričita saglasnost obe parnične strane. Svaka stranka u postupku u postupku medijacije u svakom trenutku i u svakoj fazi postupka može odustati od postupka medijacije u kom slučaju se predmet vraća u redovan parnični postupak.

JEDNAKOST I RAVNOPRAVNOST STRANA - U postupku medijacije strane su ravnopravne i imaju jednaka prava. Medijator u postupku mora da postupa nezavisno i nepristrasno.

PRIVATNOST POSTUPKA - U postupku medijacije javnost je isključena. U postupku učestvuju strane, njihovi zakonski zastupnici i punomoćnici, a treća lica mogu prisustvovati medijaciji samo uz dozvolu strana u postupku.

POVERLJIVOST - Nijedna strana niti medijator ne smeju otkriti informacije, predloge, sadržaj ili rezultate postupka medijacije, osim u sledećim slučajevima: ako same strane u pismenoj formi ne ugovore takvo sprovođenje sporazuma, kao i kada to nalaže javni interes. U postupku medijacije ne vodi se raspravni zapisnik i stranke mogu biti sigurne da ukoliko postupak medijacije ne uspe da ono što je rečeno u ovom postupku neće imati nikakvog uticaja na eventualni dalji tok parničnog postupka kao i da medijator svoja znanja u vezi sa njihovim odnosom neće preneti postupajućem sudiji i zloupotrebiti poverenje stranaka.

HITNOST - Hitnost čini ovaj postupak bržim, tako da se sporovi reševaju mnogo brže nego kroz klasičan parnični postupak. Medijator je dužan da ročište za medijaciju zakaže u roku od narednih mesec dana od kada je dobio predmet. U slučaju da se u prvoj medijaciji ne postigne dogovor između stranaka, medijator može, ukoliko oceni da je to svrsishodno, da ponovi ročište u narednih mesec dana. Sve ovo čini postupak medijacije jeftinijim jer se stranke ne izlažu troškovima koje prouzrokuje dužina redovnog parničnog postupka, kao i sudske takse.

PREDNOSTI MEDIJACIJE

Postupak medijacije je neformalan postupak. Ovaj postupak je prilagođen interesima stranaka. Izjave i svoje predloge u postupku medijacije za rešenje spora daju neformalno, a zapisnik se ne vodi. Same strane odlučuju o onome što će raspraviti u postupku medijacije, kao i o onome što će se dogovoriti. Prednost medijacije je u tome što omogućava stranama da razreše sve sporne odnose, a ne samo onaj sporni odnos u konkretnom predmetu koji se iznosi na medijaciju.

Medijacija omogućava stranama u sporu da do pravde dođu u razumnom roku. Spor koji bi u redovnoj sudskoj proceduri trajao nekoliko godina, putem medijacije se rešava u roku od nekoliko sati.

Iskustva u svetu pokazuju da se 80% medijacija završava postizanjem sporazuma. Ovaj uspeh proizilazi iz toga što strane odluku u medijaciji donose same i što je stepen njihove uključenosti u rešavanju međusobnog spora veći nego u redovnom parničnom postupku. Čak i u slučaju nemogućnosti postizanja sporazuma između stranaka, medijacija sukobljenim stranama pruža priliku za razrešenje problema, i međusobno razumevanje stavova.

Medijacija štedi vreme i novac kojim bi stranke platile sudske troškove.

Medijacija smanjuje neprijatne tenzije. Sporazum postignut putem medijacije je rezultat uzajamnog popuštanja i obostrane dobre volje stranaka, pa nema pobednika ni pobeđenog, niti je potrebna državna prinuda.

KAKO IZGLEDA POSTUPAK MEDIJACIJE

Za razliku od redovnog parničnog postupka koji je strogo formalan i u kom su pravila i način vođenja propisani Zakonom o parničnom postupku, postupak medijacije je neformalan postupak, koji je prilagođen interesima stranaka. Posebna pravila u pogledu načina vođenja medijacije ne postoje, već ta pravila u svakom konkretnom slučaju određuje medijator u dogovoru sa strankama. Same stranke odlučuju o onome što će raspraviti u postupku medijacije, kao i onome što će se dogovoriti.

KO SU MEDIJATORI I KOJA JE NJIHOVA ULOGA U POSTUPKU MEDIJACIJE

Zakon o medijaciji, propisuje da medijator može da bude sudija, advokat i drugi istaknuti stručnjak koji ispunjava određene uslove, u skladu sa evropskim standardima. Svi medijatori, prolaze kroz postupak stroge selekcije i obuke. Medijatore imenuje predsednik suda, i o njima se vodi Spisak medijatora. Strane imaju mogućnost da same izaberu medijatora sa Spiska medijatora, a ukoliko ne postignu sporazum, medijatora bira predsednik suda.

Medijator u postupku je treća neutralna i nepristrasna osoba, koji posreduje između strana, olakšava postupak medijacije kroz dogovaranje i pregovaranje kako bi strane zdravorazumskim zaključivanjem same došle do rešenja spornog odnosa koji će biti prihvatljiv za obe strane.

Umešnost medijatora je naročito važna za postupak medijacije. Medijator tokom celog postupka medijacije, mora:

  • da usmerava i nadgleda proces medijacije i da ga okonča bez odugovlačenja,
  • da pokušava da uspostavi poverenje među stranama,
  • da poboljša odnose strana,
  • da pomaže da izlože svoje viđenje spornog i nespornog u predmetu spora,
  • da pomogne stranama da shvate svoj položaj u sporu, kao i da sagledaju svoje realne interese,
  • da pomaže razmenu informacija između strana u sporu, vezanih za situacije u kojim se nalaze,
  • da pomaže stranama da dođu do mogućeg dogovora, ali ne može stranama nametati rešenje spora, niti sme garantovati određen rezultat postupka,
  • da pomaže u formulisanju prihvaćenih rešenja - tj. da pomogne stranama da konačno uobliče svoje ciljeve i sam tekst poravnanja, po prethodno postignutom dogovoru.

Medijator je dužan da obavesti strane o mogućim dejstvima postignutog sporazuma i o načinu ispunjenja obaveza koje su njime preuzete.

TROŠKOVI POSTUPKA

Medijator ima pravo na troškove. O naknadi postupka medijacije strane se mogu sporazumeti. Troškove posredovanja strane predumljuju na jednake delove. Kada je postupak okončan sporazumom, svaka strana snosi svoje troškove, atroškove medijatora, strane snose na jednake delove ako u sporazumu nisu drukčije odredile.

KADA I GDE SE SPROVODI POSTUPAK MEDIJACIJE

Postupci medijacije u Višem sudu u Kruševcu sprovodiće se u prostorijama namenjenim za medijaciju.

Vreme neohodno za sastanak medijacije zavisi od volje stranaka, ali u svakom slučaju treba ostaviti dovoljno vremena.

Važno: Ukoliko prihvatate postupak medijacije radi postizanja dogovora potrebno je da odmah po prijemu ovog poziva - informacije, a najkasnije u roku od tri dana obavestite sud o Vašem prihvatanju medijacije, kao i da se izjasnite o predlogu za ličnost medijatora, sa objavljenog spiska medijatora (na oglasnoj tabli suda ili sajtu Višeg suda u Kruševcu) ili da se izjasnite da se medijator odredi po redu, sa spiska.

PROSTORIJA ZA MEDIJACIJU

U toku je opremanje prostorije za medijaciju u Višem sudu u Kruševcu što će uvesti u primenu alternativni način rešavanja sporova u skldu sa međunarodnim standardima, što će povećati efikasnost suda, a stranke će postuk voditi brže, jednostavnije i jeftinije.

MEDIJACIJA U ZAKONIMA RS

Zakon o posredovanju - MEDIJACIJI (Službeni glasnik RS, br. 18/2005)

Zakon o parničnom postupku (Službeni glasnik RS, br. 72/2011)

Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu (Službeni glasnik RS, br. 36/2010)

Porodični zakon (Službeni glasnik RS, br. 18/2005 i 72/2011)

Zakon o zabrani diskriminacije (Službeni glasnik RS, br. 22/2009)

Zakon o stečaju (Službeni glasnik RS, br.104/2009 i 99/2011)

Zakon o mirnom rešavanju radnih sporova (Službeni glasnik RS, br. 125/2004 i 104/2009)

Zakon o zaštiti potrošača (Službeni glasnik RS, br. 73/2010).

   
© 2014 Основни суд у Трстенику. Сва права задржана