JAVNOST RADA
Javnost rada suda ostvaruje se objavljivanjem sastvava sudskih veća, označavanjem postupajućih sudija, davanjem obaveštenja o toku postupka zainteresovanim licima, obaveštenjem javnosti o radu suda putem sredstava javnog informisanja, objavljivanjem sudskih odluka kao i javnim objavljivanjem Informatora o radu suda i Godišnjeg rasporeda poslova u sudu.
PRISTUP INFORMACIJAMA OD JAVNOG ZNAČAJA
Kontakt lice određeno za zaštitu podataka o ličnosti (dokument u pdf-u)
Predsednik suda, sudije i sudsko veće dužni su da obezbede potrebne uslove za javnost rada suda i odgovarajući pristup medijima u pogledu aktuelnih informacija i postupaka koji se vode u sudu, vodeći računa o interesima postupka, privatnosti i bezbednosti učesnika u postupku.
Vreme, mesto i predmet suđenja svakodnevno se objavljuje na vidnom mestu.
Obaveštenja za medije o radu Osnovnog suda u Trsteniku daje lice ovlašćeno za ove poslove odlukom predsednika suda (sudija Goran Jovanović), kojoj su povereni poslovi potparola kao i poslovi ovlašćenog lica za postupanje po zahtevima stranaka za dobijanje informacija različite sadržine.
Ne saopštavaju se oni podaci koji predstavljaju službenu tajnu.
Fotografisanje i snimanje u sudu, kao i javno prikazivanje može se objaviti uz prethodno pribavljeno pismeno odobrenje predsednika suda.
Video i zvučno snimanje na glavnoj raspravi u parničnom postupku i javno prikazivanje snimaka odobrava predsednik suda uz prethodno pribavljeno mišljenje postupajućeg sudije i saglasnost stranaka, uz vođenje računa o interesu javnosti o svakom konkretnom slučaju, sa jedne strane, i privatnosti i bezbednosti učesnika u postupku, s druge strane.
Za vreme fotografisanja i snimanja u sudnici ne sme se remetiti tok suđenja i red u sudnici, niti zloupotrebljavati dozvola data u iste svrhe.
Javnost sudskog postupka podrazumeva pravo svih punoletnih građana da prisustvuju procesnim radnjama koje se preduzimaju u sudskom postupku i njihovo pravo da budu informisani o toku i rezultatu sudskog postupka, izuzev kada je u pojedinim fazama ili pojedinim vrstama sudskih postupaka javnost zakonom isključena.
Načelo javnosti rada kao i slučajevi isključenja javnosti propisani su procesnim zakonima koje sud primenjuje (zakon o parničnom postupku i Zakonik o krivičnom postupku).
Zakonom je javnost uvek isključena kada se radi o istražnim radnjama u krivičnom postupku, kojima mogu prisustvovati samo stranke (osumnjičeni, njegov branilac i tužilac).
Nakon podizanja optužnice i njenog stupanja na pravnu snagu, pretresi u krivičnom postupku su javni, izuzev u krivičnom postupku prema maloletnicima koji je, radi zaštite interesa maloletnika, uvek i u potpunosti nejavan (čak i odluka u postupku prema maloletniku može se objaviti samo uz odobrenje postupajućeg sudskog veća).
U krivičnom postupku, kada su za to ispunjeni zakonom predviđeni uslovi, javnost može biti isključena.
U građanskom sudskom postupku važi načelo javnosti glavne rasprave, što podrazumeva pravo punoletnih građana da prisustvuju i prate sudsku raspravu, dok su izuzetak od ovog pravila pojedine vrste parničnih postupaka u kojima je zakon isključena javnost (bračni sporovi, sporovi iz odnosa roditelja i dece).
Razlozi za isključenje javnosti, kako u krivičnom tako i u parničnom postupku mogu biti iz razloga čuvanja službene, poslovne ili lične tajne, interesi javnog reda, razlozi morala i sl. da odluči da isključi javnost, sud mora odluku o tome doneti u formi obrazloženog rešenja koje se javno objavljuje i tada raspravi ili pretresu mogu da prisustvuju samo stranke i njihovi branioci odnosno punomoćnici, a po dozvoli suda službena lica i naučni radnici (kao stručna javnost) i isti su dužni da čuvaju kao tajnu sve što su saznala na raspravi ili pretresu.
Čak i kada je u toku trajanja krivičnog ili parničnog postupka bila isključena javnost, sud je u obavezi da javno izrekne presudu odnosno javno pročita izreku presude.
Žalbeni postupak (izuzev kada drugostepeni sud otvara raspravu ili pretres) i vanparnični postupak su uvek nejavni.