МЕЂУНАРОДНА ОВЕРА ДОКУМЕНАТА
Хашка конвенција - потврда "Apostille"
Послове међународне овере можете обавити у нашој служби међународне овере, на првом спрату кабинет бр.14, сваког радног дана у интервалу од 9-13 часова. Контак тел. 037/714 - 176 и 037/ 713 - 057.
За оверу је потребно:
- документ који се оверава
- најмање једна фотокопија документа који се оверава
- попуњен фомилар молбе који можете добити у канцеларији број 14 или преузети са ово линка.
Износ таксе за оверу:
- дипломе, потврде и изводе од матичара, 2.090,00 динара (сваки наредни примерак још 190,00 динара).
- за преводе, изјаве, пуномоћи и друго 560,00 динара (сваки наредни примерак још 70,00 динара)
Жиро рачун: 840-30672845-61
Број модела: 97
Позив на брoj: 80-103
ВИШЕ ИНФОРМАЦИЈА О МЕЂУНАРОДНОЈ ОВЕРИ
За коришћење страних јавних исправа у међународном правном промету претходно је потребно спровести поступак њихове легализације, осим ако двостраним или вишестраним међународним уговорима није предвиђено другачије.
Јавне исправе издате у Републици Србији могу се употребити у другој земљи само ако су оверене у складу са Хашком Конвенцијом о укидању потребе легализације страних јавних исправа, од 1961. године.
Хашка Конвенција о укидању потребе легализације страних јавних исправа, поједноставила је поступак легализације у односима између уговорних страна, па јавна исправа подлеже једном оверавању надлежног тела државе која је исправу издала.
Оверавањем исправе потврђује веродостојност печата и потписа који су стављени на исправу, али не и њен садржај.
Јавне исправе су писмена која издају надлежни органи о чињеницама о којима воде службену евиденцију. Издају се у прописаној форми и снабдевене су потписом овлашћеног лица и отиском печата органа који их издаје. Јавне исправе су: уверења, дипломе, сведочанства и сл
Приватне исправе су својеручно потписана писмена саопштења издаваоца исправе. Приватне исправе су: изјаве, пуномоћја, сагласности и сл.
Када надлежни орган потврди-овери, потписом овлашћеног лица и службеним печатом органа, својеручни потпис издаваоца приватне исправе она добија елементе јавне исправе, осим доказне снаге.
"APOSTILLE" је потврда (печат) којом се, сходно наведеној Хашкој конвенцији, уместо легализације (оверавања) јавних исправа у међународном правном саобраћају, потврђује веродостојност потписа, својство потписника јавне исправе и истинитост печата или жига којим је исправа снабдевена.
У Србији је за издавање Apostille надлежан основни суд, за јавне исправе које су саставили, издали или оверили органи са седиштем на подручју тог суда.
Потврду Apostille потписује председник основног суда или судија кога он овласти и снабдевена је печатом суда.
Државе потписнице Конвенције
Документ оверен овим штамбиљем ослобођен је било какве даље овере и подобан је за употребу у свим државама потписницама Хашке конвенције.
У свакодневном пословању, а нарочито у вези са оверавањем исправе за употребу у иностранству, суд је дужан да обрати пажњу на садржај и читкост појединих писмена и исправа које се оверавају, на квалитет хартије, отисак печата и на све друго што је од значаја за спољни изглед писмена и исправе.
Ако писмено не одговара условима из претходног става тако да би могло да штети угледу земље, председник ће ускратити оверу писмена и упутити подносиоца да поднесе уредно писмено, које је и по спољном изгледу подобно за употребу у иностранству.
Легализација јавних исправа за употребу у иностранству
Јавне исправе издате у Србији легализоваће се само, ако закон државе у којој ће бити употребљене захтева легализацију.
Стране јавне исправе легализоваће се за употребу у Србији уколико је то законом прописано.
Легализација, је законом прописана формална процедура којом се иностраном органу саопштава чињеница да је одређена писмена исправа, јавна исправа државе из које потиче и да је састваљена, издата, или оверена, од надлежног органа те државе.
Легализација је формалност, јер се у прописаном поступку не испитује, нити потврђује, истинитост садржаја исправе.
Легализацијом страна јавна исправа стиче исту доказну снагу јавне исправе, као да су је издали органи државе, у којој ће се употребити.
Изводи из матичних књига на вишејезичним обрасцима
Изводи из матичних књига издати на вишејезичким обрасцима, у складу са Бечком конвенцијом о издавању извода из матичних књига на више језика из 1976. године, могу се употребити у државама потписницима Конвенције без легализације. Списак држава потписница можете погледати ОВДЕ.
КАДА ЛЕГАЛИЗАЦИЈА НИЈЕ ПОТРЕБНА
Легализација јавних исправа није потребна, као ни потврда Apostille:
а) Када између Србије и државе, у којој ће се употребити јавна исправа, постоји потврђен међународни уговор о ослобађању одређених јавних исправа од било какве легализације. Списак дрђава са којима Србија има потврђене билатералне уговоре о међусобном ослобађању јавних исправа од легализације можете видети овде.
б) Када исправе издате у Србији, по основу фактичке узајамности, не подлежу легализацији за употребу у некој држави, као и исправе те државе за употребу у Србији,
в) Када орган државе пред којим ће се употребити јавна исправа издата у Србији не захтева легализацију;
г) Када легализација није могућа због природе, карактера, или типа јавне исправе, (путне исправе, личне карте и сл.), као и када се јавне исправе односе на комерцијалне, спољнотрговинске или царинске послове, односно, прате робу, при увозу и извозу, а издају их, или оверавају, надлежна привредна комора, или царински органи (царинске декларације, фактуре, уверења о царинском надзору, пореклу робе, директној пошиљци, крајњем кориснику и сл.).
КАДА СЕ ВРШИ ЛЕГАЛИЗАЦИЈА ПРЕВОДА
Да би јавна исправа једне државе могла бити употребљена у другој држави, у којој се користи језик, различит од језика на ком је исправа издата, потребно је да буде преведена на језик државе у којој ће бити употребљена. Превод може бити сачињен у држави из које потиче исправа, или у држави у којој ће бити употребљена. Превод исправе је пратећа исправа и важи само уз изворну исправу.
Уколико је превод сачињен у држави из које потиче исправа, треба да буде легализован на исти начин као и изворна исправа.
На изворној исправи, оверава се потпис овлашћеног лица и отисак печата, или жиг органа, који је издао исправу, а на преводу, потпис овлашћеног преводиоца и отисак печата, уколико га користи.
Легализацијом превода саопштава се иностраним органима да је преводилац једне државе, законом те државе, званично овлашћен за сачињавање превода на одређен језик (регистровани судски тумач, овлашћена агенција, преводилачки биро и сл.).