ПОМОЋ ЖРТВАМА НАСИЉА У ПОРОДИЦИ


 

Са циљем помоћи жртвама насиља у породици на територији општине Трстеник, Основни суд у Трстенику потписао је септембра 2014. године Протокол о сарадњи и заједничком деловању установа, органа и организација у превенцији и заштити од насиља у породици на територији општине Трстеник, који можете преузети са ове странице.

На овој страници можете се ближе упутити у појам насиља у породици и одговоре на најчешћа питања везана за насиље у породици:

Насиље у породици је понашање којим један члан породице угрожава телесни интегритет, душевно здравље или спокојство другог члана породице. Насиље у породици је прописано Породичним законом, али је и кривично дело. Свако има право на заштиту од насиља у породици, у складу са законом.

Шта се сматра насиљем у породици?

Под насиљем у породици Породични закон предвиђа следеће радње:

  • наношење или покушај наношења телесне повреде;
  • изазивање страха претњом убиства или наношења телесне повреде члану породице или њему блиском лицу;
  • присиљавање на сексуални однос;
  • навођење на сексуални однос или сексуални однос са лице које није навршило 14. годину живота или немоћним лицем;
  • ограничавање слободе кретања или комуницирања са трећим лицима;
  • вређање, каи и свако друго дрско, безобзирно и злонамерно понашање;

 Насиље у породици може да се испољава у различитим облицима.

1. Физичко насиље: подразумева коришћење делова тела или оружја ради претње, казне, доминирања, контролисања или повређивања друге особе. Врши се на различите начине и различитим средствима, а за последицу има лаку телесну повреду или у појединим случајевима и тешку телесну повреду. оно обухвата: батине, повреде оштрим и тупим предметима, ударање, шутирање, дављење, бацање, наношење опекотина, гађање разним предметима, ломљење било ког дела тела итд.

2. Психичко насиље: састоји се у озбиљној претњи да ће напасти живот или тело члана породице. Претња треба да буде озбиљна и да изазове осећање угрожене сигурности. Психичко насиље се односи такође на застрашивање, константно критиковање, потцењивање, различите оптужбе, емоционално уцењивање, стварање несигурности код жртве, вербално злостављање, узнемиравање, малтретирање итд.

3. Сексуално насиље: подразумева сваку повреду полне слободе и морала, сваки вид деградирања и понижавања на сексуалној основи, сваки вид присиљавања на сексуални однос и силовање. Оно представља коришћење присилних сексуалних радњи којима се доминира, манипулише, прети и повређује друга особа. Ову врсту насиља често прати и физичко и психичко насиље, а често се ти случајеви насиља врше истовремено.

4. Економско насиље: подразумева одузимање новца и вредних ствари, контролисање зараде и примања, забрана члану да располаже својим и заједничким приходима, забрана члану да се запосли и оствари сопствене приходе, одузимање средстава за рад, наметање обавезе сталног подношења детаљних извештаја о трошењу нова и др.

Ко све може тражити заштиту од насиља у породици?

Чланови породице који могу тражити заштиту од насиља у породици су: супружници и бивши супружници, деца и родитељи, крвни, адоптивни и тазбински сродници, особе које везују хранитељство, ванбрачна заједница или живот у истом породичном домаћинству, као и сва она лица која су међусобно била или су још увек у емотивној или сексуалној вези односно која имају заједничко дете или је оно на путу да буде рођено, иако никада нису живела у истом породичном домаћинству.

Које су мере заштите од насиља у породици?

Мере заштите од насиља у породици јесу:

  • издавање налога за исељење из породичног стана или куће, без обзира на право својине односно закупа непокретности;
  • издавање налога за усељење у породични стан или кућу, без обзира на право својине односно закупа непокретности;
  • забрана приближавања члану породице на одређеној удаљености;
  • забрана приступа у простор око места становања или места рада члана породице;
  • забрана даљег узнемиравања члана породице.

Ове мере одређеује суд.

Колико дуго могу да трају мере заштите?

Мера заштите од насиља у породици може трајати највише годину дана.

Мера заштите може престати пре рока уколико су престали разлози због којих је била одређена.

Мера заштите се може продужавати све док не престану разлози због којих је одређена.

Коме се могу обратити за помоћ?

За помоћ се може обратити општинском центру за социјални рад који има овлашћења: покретање судског поступка, помоћ суду у прибављању потребних доказа, достављање налаза и мишљења о сврсисходности тражене мере, ургентно збрињавање и предузимање других мера. Такође, дело се може пријавити полицији.

Који суд је надлежан?

У спору за заштиту од насиља у породици месно је надлежан, поред суда опште месне надлежности, и суд на чијем подручју има пребивалиште, односно боравиште члан породице према коме је насиље извршено.

Како се покреће поступак?

Поступак за заштиту од насиља у породици се покреће тужбом.

Тужбу за одређивање мере заштите од насиља у породици, као и за продужење мере заштите од насиља у породици, могу поднети: члан породице према коме је насиље извршено, његов законски заступник, јавни тужилац и орган старатељства.

Тужбу за престанак мере заштите од насиља у породици може поднети члан породице против кога је мера одређена.

Поступак у спору за заштиту од насиља у породици је хитан, што значи да се прво рочиште заказује у року од 8 дана када је тужба примљена у суд.

Другостепени суд дужан је да донесе одлуку у року од 15 дана од дана када му је достављена жалба.

 

 

 

   
© 2014 Основни суд у Трстенику. Сва права задржана