МЕДИЈАЦИЈА
Пред Основним судом у Трстенику у току је поступак организовања поступка медијације.
На овој страници можете се информисати о правној природи и значају медијације.
У циљу повежања ефикасности правосуђа Републике Србије, засноване на међународним стандардима, а што је предуслов за право странке на брзо и правично суђење Виши суд у Крушевцу жели да Вам као странкама који се појављујете пред судом пружи могућност да Ваш спор решите брже, једноставније и јефтиније у поступку МЕДИЈАЦИЈЕ.
МЕДИЈАЦИЈА је најчешће примењиван поступак за алтернативно решавање поступака у свету. Подразумева поступак у којем неутрална особа - медијатор помаже странкама кроз договарање и преговарање да пронађу сопствено решење и дођу до споразума који ће решити њихове спорне односе и бити прихватљив за обе стране.
Сва документа у вези поступка медијације можете наћи на интернет страници (www.medijacija.rs).
Посредници за спровођење поступка медијације
Посредник | Место | Бр. дозволе за посредовање |
Контакт телефон |
Јелена Ранђеловић | Трстеник | 740-09-01085/2022-22 | 064/583-32-69 |
Ксенија Петровић | Трстеник | 740-09-01343/2022-22 | 061/677-50-54 |
Јелена Марковић | Трстеник | 740-09-00477/2023-22 | 063/822-48-90 |
НАЧЕЛА МЕДИЈАЦИЈЕ
ДОБРОВОЉНОСТ - Да би се предмет упутио у поступак медијације неопходна је изричита сагласност обе парничне стране. Свака странка у поступку медијације у сваком тренутку и у свакој фази поступка може одустати од поступка медијације у ком случају се предмет враћа у редован парнични поступак.
ЈАДНАКОСТ И РАВНОПРАВНОСТ СТРАНА - У поступку медијације стране су равноправне и имају једнака права. Медијатор у поступку мора да поступа независно и непристрасно.
ПРИВАТНОСТ ПОСТУПКА - У поступку медијације јавност је искључена. У поступку учествују стране, њихови законски заступници и пуномоћници, а трећа лица могу присуствовати медијацији само уз дозволу страна у поступку.
ПОВЕРЉИВОСТ - Ниједна страна нити медијатор не смеју открити информације, предлоге, садржај или резултате поступка медијације, осим у следећим случајевима: ако саме стране у писменој форми не уговоре такво спровођење споразума, као и када то налаже јавни интерес. У поступку медијације не води се расправни записник и странке могу бити сигурне да уколико поступак медијације не успе да оно што је речено у овом поступку неће имати никаквог утицаја на евентуални даљи ток парничног поступка као и да медијатор своја знања у вези са њиховим односом неће пренети поступајућем судији и злоупотребити поверење странака.
ХИТНОСТ - Хитност чини овај поступак бржим, тако да се спорови решавају много брже него кроз класичан парнични поступак. Медијатор је дужан да рочиште за медијацију закаже у року од наредних месец дана од када је добио предмет. У случају да се у првој медијацији не постигне договор између странака, медијатор може, уколико оцени да је то сврсисходно, да понови рочиште у наредних месец дана. Све ово чини поступак медијације јефтинијим јер се странке не излажу трошковима које проузрокује дужина редовног парничног поступка, као и судске таксе.
ПРЕДНОСТИ МЕДИЈАЦИЈЕ
Поступак медијације је неформалан поступак. Овај поступак је прилагођен интересима странака. Изјаве и своје предлоге у поступку медијације за решење спора дају неформално, а записник се не води. Саме стране одлучују о ономе што ће респравити у поступку медијације, као и о ономе што ће се договорити. Предност медијације је у томе што омогућава странама да разреше све спорне односе, а не само онај спорни однос у конкретном предмету који се износи на медијацију.
Мадијација омогућава странама у спору да до правде дођу у разумном року. Спор који би у редовној судској процедури трајао неколико година, путем медијације се решава у року од неколико сати.
Искуства у свету показују да се 80% медијација завршава постизањем споразума. Овај успех произилази из тога што стране одлуку у медијацији доносе саме и што је степен њихове укључености у решавању међусобног спора већи него у редовном парничном поступку. Чак и у случају немогућности постизања споразума између странака, медијација сукобљеним странама пружа прилику за разрешење проблема, и међусобно разумевање ставова.
Медијација штеди време и новац којим би странке платиле судске трошкове.
Мадијација смањује непријатне тензије. Споразум постигнут путем медијације је резултат узајамног попуштања и обостране добре воље странака, па нема победника ни побеђеног, нити је потребна државна принуда.
КАКО ИЗГЛЕДА ПОСТУПАК МЕДИЈАЦИЈЕ
За разлику од редовног парничног поступка који је строго формалан и у ком су правила и начин вођења прописани Законом о парничном поступку, поступак медијације је неформалан поступак, који је прилагођен интересима странака. Посебна правила у погледу начина вођења медијације не постоје, већ та правила у сваком конкретном случају одређује медијатор у договору са странкама. Саме странке одлучују о ономе што ће расправити у поступку медијације, као и о ономе што ће се договорити.
КО СУ МЕДИЈАТОРИ И КОЈА ЈЕ ЊИХОВА УЛОГА У ПОСТУПКУ МЕДИЈАЦИЈЕ
Закон о медијацији, прописује да медијатор може да буде судија, адвокат и други истакнути стручњак који испуњава одређене услове, у складу са европским стандардима. Сви медијатори, пролазе кроз поступак строге селекције и обуке. Медијаторе именује председник суда, и о њима се води Списак медијатора. стране имају могућност да саме изаберу медијатора са Списка медијатора, а уколико не постигну споразум, медијатора бира председник суда.
Медијатор у поступку је трећа неутрална и непристрасна особа, који посредује између страна, олакшава поступак медијације кроз договарање и преговарање како би стране здраворазумским закључивањем саме дошле до решења спорног односа који ће бити прихватљив за обе стране.
Умешност медијатора је нарочито важна за поступак медијације. Медијатор током целог поступка медијације, мора:
- да усмерава и надгледа процес медијације и да га оконча без одуговлачења,
- да покушава да успостави поверење међу странама,
- да побољша односе страна,
- да помаже странама да изложе своје виђење спорног и неспорног у предмету спора,
- да помогне странама да схвате свој положај у спору, као и да сагледају своје реалне интересе,
- да помаже размену информација између страна у спору, везаних за ситуације у којим се налазе,
- да помаже странама да дођу до могућег договора, али не може странама наметати решење спора, нити сме гарантовати одређен резултат поступка,
- да помаже у формулисању прихваћених решења - тј. да помогне странама да коначно уобличе своје циљеве и сам текст поравнања, по претходно постигнутом договору.
Медијатор је дужан да обавести стране о могућим дејствима постигнутог споразума и о начину испуњења обавеза које су њиме преузете.
ТРОШКОВИ ПОСТУПКА
Медијатор има право на трошкове. О накнади поступка медијације стране се могу споразумети. Трошкове посредовања стране предујмљују на једнаке делове. Када је поступак окончан споразумом, свака страна сноси своје трошкове, а трошкове медијатора, стране сносе на једнаке делове ако у споразуму нису другачије одредиле.
КАДА И ГДЕ СЕ СПРОВОДИ ПОСТУПАК МЕДИЈАЦИЈЕ
Поступци медијације у Вишем суду у Крушевцу спроводиће се у просторијама намењеним за медијацију.
Време неопходно за састанак у поступку медијације зависи од воље странака, али у сваком случају треба оставити довољно времена.
Важно: Уколико прихватате поступак медијације ради постизања договора потребно је да одмах по пријему овог позива - информације, а најкасније у року од три дана обавестите суд о Вашем прихватању медијације, као и да се изјасните о предлогу за личност медијатора, са објављеног списка медијатора (ма огласној табли суда или сајту Вишег суда у Крушевцу) или да се изјасните да се медијатор одреди по реду, са списка.
ПРОСТОРИЈА ЗА МЕДИЈАЦИЈУ
У току је опремање просторије за медијацију у Вишем суду у Крушевцу што ће увести у примену алтернативни начин решавања спорова у складу са међународним стандардима, што ће повећати ефикасност суда, а странке ће поступак водити брже, једноставније и јефтиније.
МЕДИЈАЦИЈА У ЗАКОНИМА РС
Закон о посредовању - МЕДИЈАЦИЈИ (Службени гласник РС, бр. 18/2005)
Закон о парничном поступку (Службени гласник РС, бр. 72/2011)
Закон о спречавању злостављања раду (Службени гласник РС, бр. 36/2010)
Породични закон (Службени гласник РС, бр. 18/2005 и 72/2011)
Закон о забрани дискриминације (Службени гласник РС, бр. 22/2009)
Закон о стечају (Сужбени гласник РС, бр. 104/2009 и 99/2011)
Закон о мирном решавању радних спорова (Службени гласник РС, бр. 125/2004 и 104/2009)
Закон о заштити потрошача (Службени гласник РС, бр. 73/2010).